Zbog toga se na kraju ponovo vraćam na početak , na Pravdu, na onu statuu slepe žene što je većina nas ima na svojim radnim stolovima i poručujem nam svima: Otvorimo četvoro oči i budimo njeni branioci uvek i za sva vremena.
Godinama čuvam tuđe tišine branim ih galamom.
U večitom mraku jedna sveća nije svetlost nego nada.
Budimo realni i prizemni odaberimo ipak carstvo zemaljsko, a nakon toga izgradimo advokaturu kakvom ćemo biti ponosni. To moramo sami uraditi, jer niko drugi to neće moći osim nas!
Nije ni čudo što živimo izmišljenu budućnost jer prošlost još uvek nismo naučili.
