Bio sam juče kod notara. Došao u svom terminu, ušao na vreme. Na vratima me dočeka osmeh prelepe sekretarice koje me je uz ljubazno: “Izvolite”,  otpratila do kancelarije. Pridržala mi je kaput i odnela do gardarobe.  Ušao sam u kancelariju. Veseo i ljubazan gospodin me je stojećki pozdravio i pružio ruku. Izvolite sedite, šta mogu da učinim za Vas? Rekao sam mu da sam tu, jer mi treba jedan zapis, za priču ne bitno koji. Želite li kafu, sok ili vodu možda, da imamo posebnu prostoriju za pušače možete slobodno da zapalite cigaretu. Snežana donesi jedan espreso za gospodina i jednu kiselu vodu, po Vama bih rekao da pijete San Pelegrino? Kako ste znali? Posao mi je da sve znam, namignuo mi je. Dakle, zapis. Zapis, rekao sam. Dobro. Milice molim te napiši zapis za gospodina i donesi. Već je spreman! Bravo Milice, onda nek ova nova donese. Nastavili smo da ćaskamo i dok smo pričali neka lepa devojka donela je zapis. Ne gospodine, ne morate vi da ustajate, izvolite mapu potisa i olovku potpišite ovde. Hvala gospodine, rekla mi je kroz osmeh. E pa to bi onda bilo to jedan primerak Vama, jedan nama. Izvolite. Koliko sam Vam dužan, upitah? Za Vas gospodine je besplatno ipak ste vi poznata ličnost. Oh hvala, ali neprijatno mi je , kako da Vam se za ovo odužim? Ne treba ništa, zaista, preporučite nas samo. To svakako, ne brinite. Tijana donesi kaput gospodinu i isprati ga. Stižem! odmah, evo poslala sam Vam i SMS za parking, primetila sam da niste stigli da pošaljete. Pa zaista vi ste fenomenalni, ja već oduševljeno, svakom ću Vas preporučiti. Hvala Vam puno i doviđenja. Doviđenja gospodine.

Alo, jel me ti slušaš šta ti ja pričam? Treba da se presvuče dete u pidžamu, ja spremam večeru  i prestani da više buljiš u taj kompjuter po ceo dan. Pomislih, u pravu je em me tri meseca izdržava, em  sve po kući radi, a ja samo protest, protest! Trgoh se! Realnost! Dnevnik na TV-u pominju notare, nisam slušao šta, ali su slike bile jako lepe. Žena me ljutito gleda, a sinčić pokušava da se popne na komodu, sve fioke izvučene i stvari razbacane po celoj kući.

O čemu sam sad ono sad razmišljao? Mene pitaš, žena i dalje ljutito! Nema veze, izvini. Uhvati me na tren neka jeza, setih se nečega: u ponedeljak je prvi, u banku Aco u banku, gde li mi je kartica od oročenog računa?

Aleksandar N. Đorđević, advokat beogradski

← Prethodni blog   /   Naredni blog →