Proganjanje
1. juna 2017. godine stupiće na snagu još jedno novo krivično delo koje do danas nije postojalo u našem krivičnom pravu. Radi se o krivičnom delu Proganjanje.
Ono je definisano tako da obuhvata širok spektar mogućih radnji izvršenja i sastoji se u neovlašćenom praćenju, preduzimanju bilo kakvih radnji u cilju fizičkog približavanja nekom licu, a protivno volji tog lica, zatim u nastojanju da se protivno volji progonjenog uspostavi kontakt sa njim bilo preko trećih lica ili preko sredstava komunikacije. Radnja izvršenja obuhvata i zloupotrebu podataka o ličnosti nekog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga, pretnju napadom na život, telo ili slobodu nekog lica ili njemu bliskog lica.
Delo je definisano kao trajno i zahteva da se radnje proganjanja ponavljaju određeni vremenski period. Iz navedenog sledi da ovo krivično delo neće postojati u slučaju kada je preduzeta samo jedna radnja izvršenja, odnosno ukoliko između dve preduzete radnje ne postoji vremenski kontinuitet.
Prvi oblik jeste neovlašćeno praćenje ili bilo kakve druge radnje u cilju fizičkog približavanja žrtvi. Ovde se pre svega misli na fizički kontakt između progonitelja i žrtve. Izvršilac krivičnog dela preuzima bilo koje radnje kako bi se fizički približio žrtvi. Praćenje je eksplitino navedeno ali to mogu biti i druge radnje npr. sedenje za stolom pored žrtve u restoranu, približavanje na ulici, odlazak na mesta koja posećuje žrtva i dr. sl. Bitno je da izvršilac to radi bez ovlašćenja i protivno volji žrtve. Nužno je bilo propisati da se radi o neovlašćenom praćenju s obzirom da praćenje može biti i ovlašćenjo u situacijama kada organi krivičnog gonjenja preduzimaju praćenje kao posebnu meru u skladu sa zakonom.
Radnju izvršenja ovog krivičnog dela predstavlja i nastojanje da se sa žrtvom uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putam sredstava komunikacija. Dakle, izvršilac ovde u nameri da sa žrtvom proganjanja uspostavi kontakt preuzima u određenom vremenoskom periodu više radnji neposredno (presretanje na ulici, radnom mestu i sl.) preko trećeg lica (obraćanje trećem licu radi kontakta sa žrtvom) kao i preko sredstava komunikacije (telefonom, sms porukama ili preko drugih aplikacija za prenos prouka kao što su npr. Viber, WhatsUp, Telegram i sl.) Takođe radnja izvršenja se može preduzeti i preko društvenih mreža (Facebook, Twitter, Instagram, LinkedIn i sl). Ukratko rečeno bilo koje sredstvo komunikacije kojim je moguće žrtvi poslati poruku tako da se sa njom stupi u kontakt predstavlja radnju izvršenja ovog krivičnog dela. Krivično delo neće postojati u sitaciji kada drugo lice kome se poruka ili pozivi upućuju želi kontakt, međutim ako to drugo lice ne želi kontakt sa osobom koja nastoji da sa njom isti ostvari, pa ta osoba pokušava u nekom vremenskom periodu na bilo koji način da stupi u kontakt sa žrtvom postojaće ovo krivično delo. Laički rečeno radi se o uznemiravanju. Zabeleženi su brojni slučajevi uznemiravanja u našoj praksi na koje policija osim da pozove lice koje uznemirava nije mogla adekvatno da reaguje s obzirom da te radnje nisu bile inkriminisane kao krivično delo.
Sporna je situacija da li će postojati ovo krivično delo u situaciji kada je komunikacija dve osobe bila voljna, ali je u jednom momentu kod jedne strane ta volja za komunikacijom prestala. Mišljenja smo da bi u tom slučaju izvršiocu moralo biti jasno stavljeno do znanja da drugo lice ne želi da sa njim nastavi komunikaciju kako bi u slučaju da se njegova nastojanja da sa žrtvom stupi u kontakt nastave i traju određeni vremenski perod postojalo ovo krivično delo.
S obzirom da krivična dela učinjena preko mobilnih aplikacija i društvenih mreža spadaju u nadležnost Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal sa pravom očekujemo drastično uvećanje predmeta kako u ovom tužilaštvu tako i u sudovima. Sa druge strane ako se proganjanje vrši, neposredno, slanjem običnih pisama, telefonom ili SMS-om ono će biti u nadležnosti redovnih tužilaštava i sudova. Dakle kod ovog krivičnog dela u zavisnosti od sredstva izvršenja krivično gonjenje će preduzimati različiti organi postupka.
Tačkom 3 stava 1 krivičnog dela Proganjanje iz člana 138a Krivičnog zakonika propisana je i radnja izvršenja koja po nama ne predstavlja proganjanje te nam je intencija zakonodavca da ovaj oblik kažnjivog ponašanja propiše ovde nejasna. Naime radi se o zloupotrebi podataka o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi poručivanja robe ili usluga. Konkretno ovo više liči na krivično delo prevare, lažno predstavljanje ili na neovlašćeno prikupljanje podataka o ličnosti i nije mu mesto ovde. Da je zakonodavac iz inkriminacije izostavio rečenicu “radi poručivanja robe ili usluga” ratio legis bi se donekle i mogao opravdati. Ovako kako je propisano ispada da zloupotreba podataka o ličnosti (npr. kreiranje lažnog naloga na društvenim mrežema žrtve) nije krivično delo, ali ako se preko takvog naloga naručuje roba ili usluge jeste. Svakako ovako propisana radnja izvršenja ne predstavlja proganjanje u njegovoj suštini te smo pri stavu da je potrebo ili propisati posebno krivično delo koje bi u sebi sadržalo ovu inkriminaciju ili obrisati ovu tačku iz člana 138a KZ-a.
Tačka 4 je za nas takođe sporna. Propisano je da je proganjanje pretnja napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica i razlikuje se u odnosu na krivično delo Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 KZ-a samo u posledici i nešto proširenom zaštitnom objektu. Kod ugrožavanja sigurnosti izvršilac preti da će napasti na život ili telo žrtve ili njemu bliskog lica pa tako ugrozi njegovu sigurnost koja se sastoji u osećaju straha, dok kod ovog oblika proganjanja izvršilac preti da će napasti na život ili telo ili slobodu žrtve ili njemu bliskog lica. Razliku ćemo objasniti na sledećem primeru: Jedna pretnja smrću zbog koje se žrtva uplašila predstavljaće krivično delo ugrožavanje sigurnosti, dok više pretnji smrću u odrećenom vremenskom periodu upućenih žrtvi, ali zbog kojih se žrtva nije uplašila predstavljaće krivično delo proganjanja. Smatramo da je ovaj oblik proganjanja potpuno nepotreban, jer sama pretnja ne treba da predstavlja krivično delo ako ne izaziva strah kod oštećenog. Dovoljna je krivičnopravna zaštita propisana članom 138KZ-a.
Najspornija je svakako radnja izvršenja krivičnog dela Proganjanje propisana pod tačkom 5 stava 1. Radi se o preduzimanju bilo kakvih drugih radnji na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju. Preširoko određena radnja izvršenja krivičnog dela kao ova stvoriće ogromne probleme u praksi i za nas je apsolutno neprihvatljivo da se u krivičnom pravu koriste ovakve norme koje de facto predstavljaju opšta mesta i koje su pogodne za različita tumačenja.
Propisana su i dva teža kvalifikovana oblika u odnosu na posledicu gde je propisana teža kazna. Posledica se sastoji u izazivanju opasnosti po zdravlje, telo ili život žrtve (konkretna opasnost bi svakako morala da postoji) kao i u izazivanju smrti žrtve (zbog bolesti nastale usled proganjanja ili suicida) što predstavlja i najteži oblik ovog krivičnog dela.
Da zaključimo. Dobro je što je proganjanje konačno našlo svoje mesto u našem krivičnom pravu. Smatramo da njegov osnovni oblik kao i dva propisana teža oblika zaslužuju krivičnopravnu zaštitu, ali ostaje nam nejasna intencija zakonodavca u oblicima ovog krivičnog dela koja su propisana tačkama 3,4, i 5 te smatramo da im nije mesto u ovom krivičnom delu odnosno da takve radnje izvršenja uopšte ne treba da budu inkriminsane. Ovo zbog toga što već postoje veoma slična druga krivična dela pa će ove odredbe stvoriti velike probleme prilikom kvalifikacije jednog krivičnog dela u sudskoj praksi.
Autor: advokat Aleksandar N. Đorđević
Dodajte komentar