Dva mladića sedala su nemo.

Bez tih reči koje malo znače

razmišljali ponovo su oni

čije muke večeras su jače.

 

Jedan od njih prežalio nije,

što se za nju drugi izborio!

A bila mu je toliko blizu 

zalud sve, strah ga je zaustavio!

 

Drugi skrhan od ambicija svojih,

trudio se ko što niko nije.

Al' ne dade Đavo njemu mira

pokušo' je s jačim boj da bije! 

 

I tako su oni svakoga dana,

zajedno sedeli u kafani kod Hrama.

Stalno su oni zamišljeni bili,

šta će doći nisu naslutili. 

 

Niko od njih pomislio nije,

da je život prepun lepih stvari 

i da dok oni na istom mestu sede

neko treći svoje želje će da ostvari!

 

adv. Aleksandar N. Đorđević

---

← Prethodni blog   /   Naredni blog →

---