”Ni po babu ni po stričevima, već po pravdi boga istinoga” 
Uroš i Mrnjavčevići, narodna epska pesma.

Prođe evo mesec dana od kako mi srpski advokati  ne radimo. Zaboravio sam kako mi izgleda kancelarija, a tek sud ne pamtim još od juna kada sam poslednji put išao na ročište. Čujem, najveći beogradski sud prelazi u novu zgradu, sve je spremno za nova efikasna suđenja. Imaju nove sudnice, novi nameštaj, nove računare i tehniku, sve im je to omogućeno. Postaju krunski dokaz uspešno sporovedene reforme. Spremni su da dele pravdu kao što glasi ovaj citat gore i bar naizgled ništa ih u tome ne može zaustaviti. 

Neko je u trenucima izuzetne genijalnosti izabrao da baš ta zgrada u novom delu Beograda u ulici kojom će se uskoro proći gradniozna vojna parada u čast odlobođenja našeg glavnog grada, smesti centralni beogradski sud. Sud koji treba da rešava sporove stanovnika starog dela grada. I to ne bi bilo toliko loše da isti taj genijalni um i veliki reformator našeg pravnog sistema nije zaboravio , valjda preokupiran obavezama presecanja svečane vrpce novog suda,  da toj zgradi nešto nedostaje. Nešto što će taj novi sud činiti deliocem pravde. Nešto bez čega je samo mesto u kome se  presuđuje. I sutra kada taj novi sud otvori svoja vrata na njih neće imati ko da uđe i on će ostati prazan da nalik maketi, na koje smo u poslednje vreme izgleda naviknuti , stoji tu gde mu nije mesto i posmatra defile vojnika koji će za par dana pored njega proći. 

U taj sud na dan njegovog otvaranja neće ući advokati. Oni će tada biti na drugom mestu, na koje im kao i tom sudu mesto nije. Oni će biti u svojim stanovima i na ulicama i svi kao jedan razmišljati o tome kako da tom novom sudu ponovo vrate smisao zbog koga postoji. Oni će se boriti za pravdu , za Ustav i zakone. Oni će i dalje štiti ugrožena prava , čak i onih koji će tog dana novu zgradu suda popuniti predmetima i čekati u svojim sudnicama da im neko na već zakazana suđenja dođe. Oni će čekati, jer moraju da čekaju, jer su se odlučili da svojim kolegama  daju tek neznantu i bojažljivu podršku. I dok tako čekaju konačno će shvatiti da bez advokata i njihov posao gubi smisao i da su onda samo isturena ruka moćnika, koji ih kao u pozorištu lutaka, do odluke vode.

A kada novo jutro konačno osvane i kada se sudnicama  ponovo začuje slovo branilaca i kada naše kolge ispune hodnike te nove zgrade na pogrešnom mestu, odlazeći lagano uzdignutih glava na svoja suđenja  znaće se da je Pravda visoko podignutim mačem odbranila svoju slobodu, svoju čast i nezavisnost.  

I tada će svima biti jasno da su advokati u istinu na samom vrhu pravosudne piramide.  

Završiću, kako sam i počeo. Citatom. To neće biti reči nekog poznatog pisca ili pesnika, to će biti poklič jednog našeg kolege. 

Živela slobodna advokatura!

Adv. Aleksandar N. Đorđević

← Prethodni blog   /   Naredni blog →