ADVOKAT ĐORĐEVIĆ - BLOG

Dobro došli na blog advokata Aleksandra N. Đorđevića

  1. Naslovna
  2. Blog

Napisah tekst, al’ zaboravih naslov!

 

Napisah tekst, al’ zaboravih naslov!

Drago moje društvo! Ne advokata Srbije, nego Vi ste moji društvo u ovim našim sudbinskim danima. Verovatno sam Vam već postao dosadan, jer čini mi se da nije bilo dana da nisam nešto ovde naškrabosao, tako da ne zamerite što pišem opet. Imam neverovatnu želju da sa Vama podelim nešto o čemu razmišljam već danima. Šta će nama uopšte ti notari? Znam reći ćete da postoje u svim savremenim civilizovanim društvima, da su to demoratske tekovine, da naš protest nije usmeren protiv njih i drugo slično. Ali mene ne ubediste. Jesmo li dokazali da su štetočine? Jesmo. Da li smo normalno funkcionisali i bez njih? Funkiconisali smo. Pa šta će nam onda? Nije ova naša država dostigla potrebni nivo vladavine prava da dozvoli sebi luksuz da se igra sa tako važnim stvarima kao što su prenošenje javnih ovlašćenja fizičkim licima (čitaj: Privatnom biznisu). Pogledajte šta napraviše sa izvšiteljima? Sami sebi pišu troškove, sami o njima odlučuju, sami dostavljaju, prvo ti skinu pare, pa ti se posle žali sudu i čekaj jedno dve godine da se ovi tamo smiluju da ti reše predmet, pa posle toga rodi mečku da pare koje su ti uzeli povratiš. Pitam se šta će da radi onoliki narod po sudovima i opštinama kad im ove derikože preuzmu i sve ostale overe? Ajd’ što su nama drpili posao i sudovima pare, nego su još i na sve to te sudske službenike stavili u poziciju da razmišljaju hoće li nekom da padne na pamet da im da šut kartu ili će ih možda prekfalifikovati za neke druge posliće, naravno za platu od celih 25.000. I da Vas ne gnjavim više i sebi sam već postao dosadan, evo obećavam da neću ništa više novo pisati celu sledeću nedelju. Ovaj blog je mesto za pametnije stvari od ovih mojih noćnih pisanija. Samo hoću na kraju da Vam kažem da sam ja protiv notara, kakav god bio naš zvanični stav i da Vam predložim nešto, a vi ako hoćete prihvatite, ako ne nije ni toliko bitno.  Pošto smo mi mnogo pametniji od njih iskoristimo tu našu pamet da im na sve moguće načine ukazujemo na propuste u njihovom radu, kad god za to imamo priliku  i tako stalno da radimo sve dok se gospoda notari ne počnu ponašati manje po uputstvima, a više po zakonima.

 
 

← Prethodni blog   /   Naredni blog →


Komentari

Nema komentara.

Sentence

Zbog toga se na kraju ponovo vraćam na početak , na Pravdu, na onu statuu slepe žene što je većina nas ima na svojim radnim stolovima i poručujem nam svima: Otvorimo četvoro oči i budimo njeni branioci uvek i za sva vremena.

U večitom mraku jedna sveća nije svetlost nego nada.

Pošto smo mi mnogo umešniji od njih iskoristimo tu našu pamet da im na sve moguće načine ukazujemo na propuste u njihovom radu, kad god za to imamo priliku i tako stalno da radimo sve dok se gospoda notari ne počnu ponašati manje po uputstvima, a više po zakonima.

Ja imam samo reči. Njima branim, zastupam i od njih živim. One su moja snaga moj najveći dar. Probaću rečima uvaženo veće da doprem do Vas kako biste doneli pravilnu i zakonitu presudu. Naspram mene stoji stena. Brižljivo isklesana od strane tužioca do najsitnijeg detalja. Na toj steni sve je savršeno. Pravilne je boje, oblika i takve visine da zaklanja pogled na ono što se nalazi iza nje. A iza nje je istina. Da bi nju videli moramo se mi izdići iznad očiglednosti pa naš pogled usmeriti ka nečemu što se na toj steni odmah ne primećuje. Moramo pogledati dole, na sam početak, a ka jednoj maloj pukotini! Ona nije tu voljom optužbe, iako deluje da je deo klesanog mozaika tužioca. Kada je spoznamo biće nam jasno da je ta stena šuplja i da ju je dovoljno samo pogurati da se ona kao kula od karata obruši i nestane otvarajući nam tako pogled ka istini! Tu istinu tražim da vidite, ne radi mene ili mog branjenika već zarad pravičnosti. Prepoznajte istinu! Donesite oslobađajuću presudu!

Pravo ne sme da se zloupotrebljava, ali takođe ne sme ni da svrha prava postane sprečavanje zloupotrebe prava.