ADVOKAT ĐORĐEVIĆ - BLOG

Dobro došli na blog advokata Aleksandra N. Đorđevića

  1. Naslovna
  2. Blog

Luter i Avokado

 

Luter i Avokado

Био једном један мали зваћемо га Лутер,

судове је прао лоше, себи крао путер.

Мрзео је воће нарочито Aвокадо

увек га је гурао у контејнер радо.

А онда је Aвокадо уморан од ћутње,

Лутеру остварио све његове слутње.

Скупио је сестре, позвао и браћу,

поручио Лутеру: против тебе стаћу!

Из кухиње идем на пут ћу ти стати,

а ти сада види како ћеш се прати.  

Уплаши се Лутер па измисли онда,

да је ова воћка са пчелама сродна.

Рачунао он је побуна ће проћи

воћка Авокадо поново ће доћи.

Пролазили дани, прошли и месеци,

судове не користи јер нема шта пећи.

Остале воћке схватиле су тада

да судови не могу без Авокада.

Притиснуле Лутера да покуша он

Авокада убедити да дође у дом.

Понудио Лутер кајмака и сира

и да више Авокада нико нећ` да га дира.

Наша воћка смела рекла њему не,

кајмак није довољан , јер ја желим све.

Хоћу за све воћке да направиш ред ,

а да склониш оне којим` си дао мед.

Понудио Лутер делић од тог меда

да се воћка заслади, он да се не преда.

Наша воћка поново паметна је била

у кухињу није ушла преговоре водила.

Није било договора, настао је лом,

јер је Лутер само хтео да ради по свом.  

Стигла нам је тако и година нова

кад се спрема трпеза, али не и ова.  

Шта ће даље бити нико не зна сада,

ал` наш авокадо и даље се нада.

А док наде има он неће стати,  

јер  ипак на крају ове наше приче

победу ће однети адвокати!

 

 


← Prethodni blog   /   Naredni blog →


Komentari

Nema komentara.

Sentence

Ispričaj onima što dolaze kakvo si drvo zasadio da kad u ovu školu polaze izgrade što si ti gradio! I advokaturo, raduj se!

Advokatura je moja kuća. Tu sam se rodio, odrastao, stasao, ojačao. Tu i da ostanem. Želja mi je da nastavim da moju kuću u narednom periodu uređujem kako ona jednog dana ne bi više bila kuća, već neosvojiva tvrđava, za one koji bi opet eventualno pokušali da je uruše.

Pravo ne sme da se zloupotrebljava, ali takođe ne sme ni da svrha prava postane sprečavanje zloupotrebe prava.

Uvek sam govorio ”Da bi pravda bila slepa, zakoni moraju dobro da vide”. Ako nemamo dobre zakone ne možemo se ni nadati pravdi, a pravda to je ono što očekujemo, za šta se borimo i čemu treba da težimo.

Ja imam samo reči. Njima branim, zastupam i od njih živim. One su moja snaga moj najveći dar. Probaću rečima uvaženo veće da doprem do Vas kako biste doneli pravilnu i zakonitu presudu. Naspram mene stoji stena. Brižljivo isklesana od strane tužioca do najsitnijeg detalja. Na toj steni sve je savršeno. Pravilne je boje, oblika i takve visine da zaklanja pogled na ono što se nalazi iza nje. A iza nje je istina. Da bi nju videli moramo se mi izdići iznad očiglednosti pa naš pogled usmeriti ka nečemu što se na toj steni odmah ne primećuje. Moramo pogledati dole, na sam početak, a ka jednoj maloj pukotini! Ona nije tu voljom optužbe, iako deluje da je deo klesanog mozaika tužioca. Kada je spoznamo biće nam jasno da je ta stena šuplja i da ju je dovoljno samo pogurati da se ona kao kula od karata obruši i nestane otvarajući nam tako pogled ka istini! Tu istinu tražim da vidite, ne radi mene ili mog branjenika već zarad pravičnosti. Prepoznajte istinu! Donesite oslobađajuću presudu!