Pročitajte članak: "Predbračne ugovore sklapaju samo bogati" autorke Katarine Đorđević, objavljen u štampanom izdanju Politike 18.1.2015. godine. 

Za prikaz članka na online izdanju Politke  kliknite ovde

Izvorni tekst iz politike: 

Предбрачне уговоре склапају само богати

Уобичајени су у светском џет-сету, а у Београду се склопи свега десетак таквих уговора годишње

 

Ако би се Вилијам и Кејт, један од најпопуларнијих брачних парова на планети, растали – чак и кривицом принца, Кејт би изгубила децу, племићку титулу и све привилегије које су повезане са титулом, а остало би јој „само” право на значајну месечну апанажу. У случају развода популарног певача Робија Вилијамса и његове супруге Ајде Филд „кривац” ће оном другом морати да исплати два милиона фунти. Још је занимљивији предбрачни уговор глумца Мајкла Дагласа и његове супруге Кетрин Зите Џонс, по коме би овој велшкој глумици у случају развода припало 1,6 милиона долара за сваку годину брака плус надокнада од пет милиона долара за сваку мужевљеву превару, што у збирном износу превазилази цифру од 300 милиона долара.

Неки припадници холивудске фабрике снова предбрачним уговорима су прецизирали и понашање супружника у браку, па се Бред Пит обавезао да ће свакога дана правити мултивитамински сок својој лепшој брачној половини Џенифер Анистон, а она је потписала да се у браку неће угојити више од пет килограма.  

Адвокат Александар Н. Ђорђевић каже да се овако егзотични предбрачни уговори ипак не склапају у Србији, јер су у супротности са нашим менталитетом и обичајним правом и додаје да је имовина најчешћи предмет брачних уговора. Наш саговорник констатује да су предбрачни уговори веома популарни у англосаксонским земљама и додаје да у нашој земљи постоји институт „брачног уговора” који је уведен новим породичним законом 2005. године. Овај закон предвиђа да (будући) супружници у брачном уговору своје имовинске односе могу уредити на начин који њима одговара. Брачни уговор могу склопити будући или садашњи супружници, али и ванбрачни партнери, с тим што је у њиховом случају овај уговор без дејства ако не склопе брак.

– Иако брачни уговор постоји у нашем закону већ десет година ипак морам да констатујем да овај институт једноставно није заживео, јер веома мали број (будућих) супружника склапа ову врсту уговора – свега десетак годишње у Београду. Ја могу да разумем отпор који постоји према овој врсти уговора који треба да се склопи у моменту када љубав цвета и када један супружник треба да буде глас разума и изговори реченицу „хајде да склопимо брачни уговор да се не бисмо свађали када се разведемо”. Најчешћа и природна реакција оног другог супружника је „ти немаш поверења у мене”. Али, овде није реч о поверењу већ о превенцији сукоба након развода и о томе да брачни уговор држи емоције и присебност под контролом. Иако сви парови верују да ће живети срећно и задовољно до краја живота, реалност је да се сваки четврти брак у Србији разведе, а да парнице око поделе имовине могу да трају и по двадесет година. Ми имамо потпуни суноврат брака и породице – све је више породичних спорова, а њихов узрок је недостатак новца – објашњава Ђорђевић.

А када новца нема супружници ће се бесомучно судити око тога коме ће припасти телевизор, а коме веш машина након развода

– У уговору се најчешће наводи ко шта уноси у брак и тако се искључује „режим” заједничке имовине. Најчешће се уговара сусвојина, односно прецизира се којим ће процентом заједничке имовине располагати један од супружника. Примера ради, супружници се могу договарати да ће један од њих добити први спрат куће, а други приземље куће. Међутим, просечно имућни људи најчешће не праве ту врсту уговора – брачне уговоре углавном склапају богатији супружници, односно они чија је разлика у приходима драстична и који пре брака имају велику имовину. У таквим уговорима најчешће се прецизира да се оно што се уноси у брак износи из брака. На пример, ако један од супружника у брак уноси кућу и јахту он најчешће инсистира да то и изнесе из брака. Суштина уговора јесте да се избегну спорови до којих неминовно долази након развода када разум уступи место инату – каже Ђорђевић.

 

 

К. Ђорђевић

објављено: 20.01.2015.

 

← Prethodni blog   /   Naredni blog →