Свети Никола
Данас је Свети Никола, слава многих Срба. Данас је и предвечерје завршне фазе преговора или како неки овде кажу наших преговора, а њихових разговара. Јуче упитах колеге зашто су против преговора и проведох се лоше, као бос по трњу. Љут , разочаран, исцрпљен и беспомоћан реших тада да се потпуно повучем и препустим да други воде ову борбу, без мене, који сам од почетка ту, у првим редовима. Али то ћу од сутра, јер данас је Свети Никола, треба ићи на многа окупљања. Пробудио сам се као и увек око поднева и уз прву ”јутарњу” кафу посматрао мог сина како неуморно трчи од ходника до прозора и тако у круг. Нервирало ме је то, правио је велику буку, а бука ми није пријала, желео сам мир. Хтео сам да на миру прочитам има ли новости у овом нашем протесту, који ми је чини ми постао живот и да ли ме је још неко од мојих колега частио каквим лепим епитетом поводом мог синоћњег питања. Није ми се дало, сајт није радио, а син је и даље јурио и јурио. Утонох у мисли: На колико слава треба ићи данас, биће напоран дан. Само немам баш неких великих разлога за славље, али ред је ред. Професија и посао без кога не могу да замислим своју свакодневницу је на ивици провалије. Како јој помоћи?. Одједном приметих као да се нешто променило. У дневној соби завладала је тишина. Тргох се и погледах синчића као стоји тик испред мене, са отвореним устима која се полако почеше претварати у слогове та-та и на крају у реч. Тата! Шта си рекао? Та-та-та-та, тата! Е то је оно што ми је требало, то је оно што сам пуне две године ишчекивао. Довољно је било једно тата да схватим да ова моја борба није узалудна и није пропала. Нећу се повући! Али прво на славља, јер ипак је данас свети Никола. Никола, још се неко зове тако, али ја га тако не зовем . За мене је он био и биће Овај! Овај који је мене и моје колеге довео до тога да размишљамо да ли ћемо и ми, као што то сад ради биши шеф земљишнокњижног одељења једног великог београдског суда, за плату служити Јавном бележнику. Овај који је довео у питање егзистенцију 10.000 људи и њихових породица. Овај који је пљуно на мене и моје колеге! Овај који краде будућност ономе ко ме је управо назвао тата. Ко си ти Овај да тако смело урушаваш оно што је вековима грађено? Шта си ти Овај осим имена и презимена на нечијој изборној листи? Пред тобом да се повучем? Никад! Завршићу оно што сам започео па макар то значило и мој професионални крај. Рађе ћу због беспарице ређати цигле него да под твојим условима глумим адвоката. Јер данас је Свети Никола, а не Свети ”Nikollah”! Ваља ићи на славе.
Александар Н. Ђорђевић, адвокат
← Prethodni blog / Naredni blog →
Dodajte komentar